Aja Sofija – sve što treba da znate pre posete

Cena ulaznice, zatvaranje petkom i šta se vidi sa galerije

Aja Sofija od 2020. godine ponovo funkcioniše kao džamija, pa strani posetilac više ne prolazi kroz molitveni prostor u prizemlju: on se sada penje na galeriju, sprat iznad, gde se nalaze vizantijski mozaici i majstorski klesan mermer. Iz ove promene proizilazi sve ostalo: cena ulaznice, radno vreme i pravila odevanja koja se strogo sprovode na ulazu. Dve stvari trenutno menjaju i samo iskustvo obilaska: radovi na sanaciji kupole zbog kojih je sredina zdanja ispunjena skelom, i činjenica da, ukoliko dolazite na vikend iz Beograda ili regiona, dan u nedelji koji odaberete za posetu rešava mnogo više problema nego što se to na prvi pogled čini.

OfficialGuides je nezavisni direktorijum licenciranih turističkih vodiča. Ne prodajemo ulaznice i nemamo partnerske (affiliate) ugovore ni sa jednim prodavcem ulaznica; cene ispod su okvirne, a zvanična blagajna je prvi red tabele.

Južna strana Aja Sofije, okrenuta ka Mramornom moru

Cena ulaznice i gde se kupuje

Ulaznica za stranog posetioca iznosi 25 evra i važi isključivo za galeriju, koja je i jedini deo zdanja otvoren za turistički obilazak. Prizemlje je rezervisano isključivo za muslimanske vernike koji dolaze na molitvu. Deca do 8 godina starosti imaju besplatan ulaz.

Pre nego što uporedite opcije u tabeli ispod, važno je da znate sledeće: Aja Sofija ne prodaje ulaznice direktno putem zvanične internet stranice. Ulaznica za galeriju ne pripada sistemu državnih muzeja (Museum Pass ovde ne važi), a jedino mesto gde ćete platiti osnovnu tarifu od 25 evra jeste fizička blagajna pored ulaza za posetioce. Sve ulaznice koje se prodaju na internetu su proizvod preprodaje i imaju određenu nadoknadu (proviziju). Ta doplata vam obezbeđuje rezervisan fiksni termin i QR kod za ulazak bez reda za kupovinu karata, ali ne donosi nikakav popust niti poseban ulaz bez redovne bezbednosne kontrole.

Plaćanje na blagajni moguće je u evrima ili u turskim lirama (primenjuje se dnevni kurs), i u oba slučaja moguće je plaćanje platnim karticama. Dakle, nema potrebe da unapred menjate novac u lire samo zbog ove ulaznice. Državljani Turske plaćaju identičan iznos u lirama: reč je o jedinstvenoj ceni izraženoj u dve valute.

Način ulaska i vrsta ulaznice	Cena
Zvanična blagajna (kupovina na licu mesta) Samo za galeriju. Najjeftinija opcija, ali zahteva čekanje u redu.	25 €
Online ulaznica sa rezervisanim terminom (preprodavci) Samo za galeriju. Ulaz QR kodom u odabrano vreme.	od oko 30 €
Kombinovana ulaznica: Aja Sofija i Topkapi palata (preprodavci) Oba zdanja obuhvaćena jednom rezervacijom.	od oko 60 €
Tura sa pratiocem (3 lokacije) Aja Sofija, Cisterna bazilika i palata Topkapi; proizvod turoperatora.	od oko 89 €

Cene na online platformama se prilagođavaju potražnji pa su date okvirno.

Radno vreme, molitva petkom i redovi na ulazu

Aja Sofija je otvorena svakog dana u nedelji. Uobičajeno radno vreme je od 09:00 do 19:00 časova, s tim da se u letnjim mesecima (u jeku sezone) otvara već u 08:00. Prodaja ulaznica završava se tačno sat vremena pre zatvaranja.

Turistički obilazak galerije se nakratko pauzira tokom svake od pet dnevnih molitvi (namaza). Ove pauze su kratke, ali pošto se vreme molitvi pomera tokom godine u zavisnosti od izlaska i zalaska sunca, ne postoji fiksni raspored koji bi bio važeći duže od jedne sezone.

Petak je, međutim, izuzetak na koji morate obratiti posebnu pažnju. Zbog glavne podnevne molitve petkom (Džuma-namaz), prostor za turiste se potpuno zatvara od 12:30 do 14:30 časova. Ne planirajte dolazak neposredno pre 12:30, jer se galerija preventivno prazni mnogo ranije. Ukoliko vam je petak jedini dan raspoloživ za obilazak, najbolje je da Aja Sofiju posetite odmah po otvaranju ujutru, a palatu Topkapi ostavite za sredinu dana.

Pred ulazom ćete naići na dva reda koji imaju različitu svrhu. Red za blagajnu (kupovinu karata) je znatno duži: u periodu od aprila do oktobra, kao i danima kada pristanu veliki kruzeri, čekanje redovno prelazi sat vremena. Ovaj red u potpunosti zaobilazite ukoliko imate unapred kupljenu online ulaznicu. S druge strane, red za bezbednosnu kontrolu je obavezan za sve posetioce (bez obzira na to kakvu kartu imate). Svi moraju proći kroz skener sa svojim torbama, što u popodnevnim špicevima može potrajati 10 do 20 minuta.

Organizacija vikend putovanja iz regiona

Najčešći obrazac putovanja turista iz Beograda i regiona je dolazak avionom u petak uveče i povratak u nedelju posle podne. Što se tiče obilaska Aja Sofije, ovakav raspored je zapravo mnogo povoljniji nego što se čini, iz tri ključna razloga:

Prvo, petak vas uopšte ne dotiče. Najproblematičnije podnevno zatvaranje petkom (od 12:30 do 14:30) odvija se u trenutku dok se vi još uvek pakujete kod kuće ili čekate let na aerodromu. Tako ste automatski izbegli dan sa najvećim ograničenjima.

Drugo, subota ujutru je ubedljivo najbolji termin za posetu. Aja Sofija se otvara u 09:00, i to je jedini period u danu kada red ispred blagajne još nije stigao da se formira. Ako subotom ujutru izađete iz hotela već u pola devet, na galeriju ćete stići pre nego što je preplave prve velike turističke grupe.

Treće, nedelja je idealna za Topkapi palatu. Topkapi palata je zatvorena utorkom, što vikend turistima ne predstavlja nikakav problem. Nedeljno prepodne je sasvim dovoljno vreme za obilazak palate ukoliko ste Aja Sofiju već obavili u subotu. Obrnuti redosled (Topkapi u subotu, Aja Sofija u nedelju) je rizičniji: palata je ogromna, obilazak zahteva bar tri do četiri sata i „progutaće“ vam celo prepodne, zbog čega ćete u Aja Sofiju stići baš u trenutku najveće gužve.

Ono što vikend-putovanje, zbog manjka vremena, nikako ne prašta jeste improvizacija na licu mesta. Ako imate samo dva puna dana, nemate luksuz da izgubite sat vremena čekajući ispred blagajne. Zato ili unapred kupite ulaznicu sa fiksnim terminom, ili budite ispred blagajne tačno na otvaranju, pre nego što se red formira.

Prizor ispred blagajne Aja Sofije tokom turističke sezone

Radovi na restauraciji i skela

Tokom 2026. godine započeti su obimni radovi na statičkom ojačanju i restauraciji zdanja. Ovi radovi obuhvataju glavnu kupolu, kao i istočnu polukupolu. U praksi to znači da je unutrašnjost veličanstvene kupole trenutno zaklonjena zaštitnim mrežama, a u samom centru prizemlja postavljena je masivna metalna građevinska skela.

Bez obzira na to, turistički obilasci se odvijaju potpuno normalno. Galerija je otvorena za posetioce, kupljene ulaznice važe bez promena, a najvredniji mozaici su potpuno zaštićeni i dostupni pogledu. Ono što ćete, nažalost, propustiti jeste onaj čuveni, impresivni prizor zbog kojeg je Aja Sofija postala arhitektonsko čudo: pogled odozdo na prostranu kupolu koja izgleda kao da lebdi na kruni od prozora.

Ova situacija je promenila i fokus samog obilaska. Pošto je pogled na kupolu blokiran, najveći deo vremena se provodi u južnoj galeriji. Tu se nalaze očuvani mozaici, mermerni carski paneli i neverovatno klesani mermerni stubovi – detalji pored kojih je ranije većina turista samo prolazila, jer su im pogledi bili upereni ka nebu. Pored mozaika ne postoje adekvatne informativne table; paneli sa likovima careva gube smisao ako ne znate njihova imena i istorijske intrige; a kapitele sa ugraviranim monogramima gotovo niko ne primećuje ukoliko mu se na njih ne ukaže. Dok je kupola zaklonjena, akcenat obilaska je upravo na tim finim detaljima koji zahtevaju objašnjenje. Radovi ovog obima trajaće godinama, a zone pod skelama će se menjati kako restauracija bude napredovala, pa vas molimo da imate razumevanja ukoliko na dan vaše posete neki deo obilaznice bude ograđen.

Pravila odevanja i bezbednosna kontrola

Pošto Aja Sofija ponovo ima status džamije, a ne muzeja, u njoj važe ista stroga pravila odevanja kao i u svim drugim aktivnim islamskim bogomoljama u gradu.

• Pravilo za sve posetioce: Ramena i kolena moraju biti potpuno pokriveni. Ulazak u šortsevima (iznad kolena), majicama na bretele ili bez rukava je strogo zabranjen za oba pola.
• Pravilo za žene: Kosa mora biti u potpunosti pokrivena maramom. Takođe, obavezne su pantalone ili duga suknja koja prekriva kolena (kratke suknje nisu dozvoljene).
• Šta nije dozvoljeno: Nošenje kačketa, šešira ili kapa, kao ni preterano uska odeća (npr. helanke bez tunike ili duže majice preko njih).
• Obuća: Cipele i patike se obavezno skidaju u onim delovima galerije ili prizemlja koji su zastrti tepihom, te je preporučljivo poneti čist par čarapa.

Ukoliko vaša odeća ne ispunjava uslove, na ulazu možete besplatno pozajmiti maramu ili ogrtač. Međutim, mnogo brže ćete ući ako ponesete svoju ešarpu i laku majicu dugih rukava, jer su redovi za iznajmljivanje garderobe u letnjim mesecima iscrpljujuće dugi.

Neposredno pred ulaz, svi posetioci moraju proći bezbednosni skener, sličan onom na aerodromu. Ulazak sa koferima i velikim ruksacima nije dozvoljen, a s obzirom na to da ne postoji garderoba za ostavljanje stvari, planirajte ovaj dan bez nošenja prevelikog prtljaga. Praktičan savet: ponesite najlon kesu ili torbu (ceger) za cipele, jer ćete ih na delovima sa tepihom nositi u rukama.

Zvanična informativna tabla o pravilima odevanja na ulazu

Šta se može videti sa galerije

Galerija je zapravo mesto gde su sačuvani figuralni vizantijski mozaici, što predstavlja veoma srećnu okolnost: onaj deo Aja Sofije koji je i dalje otvoren za turistički obilazak je upravo onaj koji skriva najviše umetničkog blaga.

Deisis (Molitvena kompozicija)

Smešten u južnoj galeriji, ovaj mozaik prikazuje Hrista Pantokratora (Svedržitelja) u sredini, dok mu s leve i desne strane prilaze Bogorodica i Sveti Jovan Krstitelj u molitvenom stavu. Figure su dvostruko veće od prirodne veličine ljudskog tela. Iako je donja polovina ove izvanredne kompozicije trajno izgubljena, finom senčenju (modelaciji) lica aktera ne može se naći ravna u celokupnom sačuvanom vizantijskom zidnom slikarstvu. Upravo zbog tog nestvarnog kvaliteta, vreme njenog nastanka predmet je naučnih sporenja: jedan deo istraživača smatra da potiče sa kraja 12. veka, dok drugi deo veruje da je nastala nakon što su Vizantinci povratili Carigrad od Krstaša 1261. godine. Nijedan pisani izvor iz tog doba ne otkriva ko je i kojom prilikom naručio njenu izradu.

Carski paneli (Zadužbinarski portreti)

U istoj južnoj galeriji nalaze se i sačuvani portreti vizantijskih vladara – donatora. Jedan prikazuje caricu Zoju sa njenim suprugom (zanimljivo je da su licu i imenu njenog muža na mozaiku menjani detalji sa svakom novom caričinom udajom). Pored njega se nalazi čuveni „Panel Komnina“, na kojem car Jovan II Komnin i carica Irina prinose darove (kese sa zlatnicima i povelju) Hristu. Ove kompozicije nisu imale isključivo religijsku funkciju; bile su snažno sredstvo političke propagande i afirmacije legitimiteta vladara.

Monumentalni Deisis u južnoj galeriji

Fino klesani mermer

Sve dok je vizura glavne kupole blokirana skelama, mermerna dekoracija galerije postaje najupečatljiviji element arhitekture. Kapiteli (vrhovi stubova) su najbolji primer tog drevnog majstorstva: motivi lišća akantusa i vinove loze duboko su izdubljeni klesarskom burgijom, dajući im izgled najfinije čipke. Na središtu mnogih od njih jasno se uočavaju monogrami cara Justinijana i carice Teodore. Sličan majstorski rad u vidu ukrasne trake uokviruje vence i dovratnike. Same mermerne ploče kojima su obloženi zidovi sečene su iz jednog jedinog bloka kamena i potom „otvorene kao knjiga“, te spojene tako da se prirodne žile mermera u savršenoj simetriji ogledaju jedna u drugoj sa obe strane spoja.

U samom dnu galerije nalaze se i takozvana „Mermerna vrata“. To su masivna dvokrilna vrata izrezbarena rozetama i cvetnim viticama, koja su nekada vodila u posebnu prostoriju gde su održavani važni crkveni sabori (sinodi). Zbog žurbe da što pre stignu do mozaika Deisis, mnogi turisti prođu pored njih potpuno ih ignorišući.

Kako su vizantijski mozaici ponovo ugledali svetlost dana

Nakon osmanskog osvajanja Carigrada 1453. godine, vizantijski mozaici nisu namerno uništavani; prema islamskim običajima, oni su jednostavno premazani tankim slojem maltera ili kreča. Zahvaljujući tome, ostali su konzervirani gotovo punih pet vekova. U junu 1931. godine, nova sekularna vlada Turske Republike, na čelu sa Ataturkom, dozvolila je Američkom vizantološkom institutu (koji je osnovao Thomas Whittemore) da skine malter, istraži i učvrsti pronađene mozaike. Posao otkrivanja nastavljen je i nakon Vitmorove smrti 1950. godine, pod vođstvom Pola Andervuda. Dakle, ono što danas fotografišete prislonjeni na ogradu galerije jeste autentičan vizantijski mozaik, koji je ponovo iznesen na svetlost dana pre manje od sto godina. Smatra se da ispod preostalog maltera širom zdanja verovatno spavaju još mnoga neotkrivena remek-dela.

Srpska princeza Mara Branković na osmanskom dvoru

Iako vam ova priča neće direktno pomoći da odaberete tip ulaznice, ona će vam sigurno promeniti perspektivu o istorijskom značaju zdanja u kojem se nalazite.

Ko je bila Mara Branković?

Mara Branković, ćerka srpskog despota Đurđa Brankovića i Irine Kantakuzin (Proklete Jerine), bila je udata 1435. godine za osmanskog sultana Murata II. Njen brak je sklopljen iz isključivo političkih razloga, kao pokušaj njenog oca da osigura mir za Srbiju. Tokom boravka u haremu, Mara je zadržala svoju pravoslavnu veru. Kada je sultan Murat II preminuo 1451. godine, njoj je dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Njegov naslednik, čuveni sultan Mehmed II Osvajač (koji će dve godine kasnije osvojiti Carigrad i Aja Sofiju), bio je Marin pastorak, a istorijski izvori beleže da ju je izuzetno poštovao i nazivao je „majkom“.

Nakon definitivnog pada Srpske despotovine 1459. godine, Mara se nastanila na ogromnom imanju u Ježevu kod Sera (današnja Grčka), koje joj je dodelio sam sultan Mehmed II. Odatle je decenijama delovala kao veoma uticajan posrednik između osmanskog dvora, evropskih sila i celokupnog pravoslavnog sveta. Preminula je 1487. godine.

Zašto se ona pominje u vezi sa Aja Sofijom?

Kada je Konstantinopolj pao u osmanske ruke 1453. godine, Aja Sofija je gotovo istog trenutka prestala da bude središte pravoslavlja (saborna crkva Vaseljenske patrijaršije) i pretvorena je u džamiju. Sama Vaseljenska patrijaršija bila je izbačena iz svog hiljadugodišnjeg sedišta i primorana da se preseli. U tom prelomnom, haotičnom trenutku postavilo se pitanje kako će pravoslavne institucije uopšte opstati u novom, islamskom carstvu.

Mara Branković je bila jedan od ključnih diplomatskih kanala spasavanja. Njena neumorna zaštita svetogorskih manastira, a pre svega srpskog Hilandara, bogato je posvedočena istorijskim dokumentima. Svoj ogromni autoritet na dvoru koristila je da štiti pravoslavne ustanove i sveštenstvo. Štaviše, pojedini vizantijski i srpski izvori povezuju je sa uticajem na samo postavljanje prvih patrijaraha (od kojih je prvi bio čuveni Genadije Sholarije) u teškim godinama neposredno nakon pada Carigrada. (Iako ove navode savremeni istoričari uzimaju sa dozom opreza, jasno je kolika je bila njena moć).

Gde se to tačno može videti?

Njen portret nećete videti na zidovima Aja Sofije. Maru Branković ćete „videti“ kroz razumevanje drastične promene funkcije ovog zdanja. Dok stojite na galeriji, vi posmatrate crkvu koju je vizantijski i pravoslavni svet zauvek izgubio 1453. godine. Mara Branković je jedno od ključnih imena koja nam pomažu da razumemo kako je ta ista Crkva uspela da preživi šok, reorganizuje se i nastavi da postoji pod osmanskom vlašću, sve do današnjih dana. Ukoliko vas zanima gde se danas nalazi sedište Patrijaršije – ono je smešteno u četvrti Fener, na obali Zlatnog roga, i predstavlja poseban izlet za koji je potrebno odvojiti pola dana.

Kombinovanje Aja Sofije i Topkapi palate u istom danu

Palata Topkapi je udaljena samo dva do tri minuta hoda od blagajni Aja Sofije, pa logično, većina posetilaca obilazi ove dve znamenitosti jednu za drugom. Ovakav plan je izvodljiv, ali samo pod jednim strogim uslovom: ulaznice za oba lokaliteta moraju biti obezbeđene unapred. Stajanje u dva dugačka reda (prvo ispred Aja Sofije, pa onda ispred Topkapi palate) u toku jednog jedinog prepodneva je savršen recept za nervozu i gubitak dragocenog popodnevnog vremena. Takođe, imajte na umu da je Topkapi palata uvek zatvorena utorkom.

Postoje dva puta. Ukoliko želite da obilazite sami, preprodavci nude kombinovanu ulaznicu za Aja Sofiju i Topkapi koja vam jednom rezervacijom pokriva oba zdanja. Ako vam je pak draže da tokom obilaska saznate i istorijske činjenice, licencirani privatni vodič će vas u istom danu provesti kroz oba lokaliteta, a po želji i kroz Cisternu baziliku.

Redosled obilaska je presudan: Aja Sofiju posetite prvu, tačno u trenutku njenog otvaranja (09:00), a tek nakon nje krenite ka Topkapi palati. Razlog za ovo je jednostavan: kompleks palate je ogroman, obilazak iziskuje znatno više vremena nego što se obično pretpostavlja (minimum 3 sata), a red ispred palate neumitno raste i kulminira upravo u prepodnevnim časovima.

Kako najlakše stići do Aja Sofije

Aja Sofija je smeštena na istorijskom poluostrvu, u čuvenom kvartu Sultanahmet, na evropskoj strani Istanbula. Ulice oko nje su uske, mnoge su pretvorene u pešačke zone, a okolne saobraćajnice su konstantno zakrčene. Zato je vožnja taksijem u ovom delu grada obično znatno sporija od vožnje tramvajem i, naravno, osetno skuplja.

Najpouzdanija i glavna opcija za dolazak je gradski tramvaj na liniji T1: izađite na stanici Sultanahmet, pređite preko velikog parka sa fontanom i ogromne kupole će se pojaviti pred vama za svega par minuta. Ukoliko dolazite sa azijske strane grada, koristite Marmaraj (Marmaray) voz koji prolazi podvodnim tunelom ispod Bosfora i izađite na stanici Sirkeci. Od Sirkecija vas do Aja Sofije deli 15 minuta laganog hoda blagom uzbrdicom, ili dve stanice vožnje tramvajem T1. Za goste sa kruzera koji pristaju na novi terminal Galataport, dovoljno je prošetati pet minuta do stanice Tophane i uhvatiti tramvaj T1 u pravcu „Bağcılar“. Za pojedinačnu vožnju gradskim prevozom više nije neophodno kupovati Istanbulkart karticu: dovoljno je da vašu standardnu bankovnu (beskontaktnu) karticu prislonite na validator na ulaznoj rampi stanice.

Tramvaj linije T1 stiže na stanicu Sultanahmet

Pogled na impozantnu unutrašnjost (fotografija snimljena pre početka aktuelnih restauratorskih radova)

Česta pitanja (FAQ)

Koliko tačno košta ulaznica za Aja Sofiju?

Cena je 25 € za stranog posetioca i omogućava ulazak isključivo na gornju galeriju; deca mlađa od 8 godina imaju besplatan ulaz. Molitveni prostor u prizemlju se ne naplaćuje, ali je pristup dozvoljen isključivo muslimanskim vernicima za vreme molitve, a ne za turističko razgledanje. Platforme koje prodaju online ulaznice naplaćuju posredničku proviziju (nekoliko evra više) kako bi vam obezbedile ulazak u fiksno vreme.

Mogu li na blagajni da platim karticom i u kojoj valuti?

Da, platne kartice se u potpunosti prihvataju. Plaćanje se vrši u evrima ili u turskim lirama po važećem dnevnom kursu. Zbog toga nema potrebe da sa sobom nosite gotovinu.

Da li je moguće posetiti Aja Sofiju tokom aktuelnih građevinskih radova?

Da, u potpunosti. Turistički obilasci funkcionišu nesmetano, a ulaznica za galeriju važi po starom režimu. Radovi obuhvataju ojačanje glavne kupole i istočne polukupole, zbog čega je unutrašnjost svoda zaklonjena zaštitnim mrežama, a ogromna skela stoji usred prizemlja. Međutim, prelepi vizantijski mozaici i mermerni ukrasi na galeriji nisu ugroženi niti zaklonjeni radovima.

Koji dan i vreme su najbolji ako dolazim u Istanbul na produženi vikend?

Apsolutno najbolji termin je subota ujutru, tačno na otvaranju u 09:00. Problematično zatvaranje u vreme molitve petkom vas se ne tiče ukoliko u Istanbul stižete tek u petak predveče, a nedeljno prepodne možete savršeno iskoristiti za višesatni obilazak palate Topkapi. Pokušaj da ovo izvedete obrnutim redosledom doneće vam samo frustracije zbog velikih gužvi.

Šta je zabranjeno uneti prilikom posete?

Zabranjeno je unošenje velikog prtljaga, putnih torbi i kofera. Zgrada ne poseduje garderobu u kojoj biste ostavili stvari. Pre ulaska moraćete da prođete strogu bezbednosnu kontrolu sa RTG skenerima, što u danima velikih gužvi može potrajati i do dvadeset minuta. Nije loša ideja da ponesete običnu platnenu ili najlonsku kesu za cipele koje ćete morati da nosite sa sobom u delovima zastrtim tepisima.

Kako je obavezno da se obučem za posetu?

Morate poštovati pravila oblačenja koja važe za islamske bogomolje: ramena i kolena moraju biti pokrivena (šortsevi, bermude i majice na bretele su zabranjeni). Žene dodatno moraju prekriti kosu maramom, a nošenje kapa, šešira i kačketa nije dozvoljeno. Ukoliko vaša odeća nije adekvatna, na ulazu ćete besplatno dobiti pozajmljene ogrtače ili marame. Ne zaboravite da ponesete čarape, jer se cipele obavezno izuvaju na mestima gde počinju tepisi.

Da li je Aja Sofija zatvorena za posetioce petkom?

Nije zatvorena ceo dan, ali su posete turista zabranjene od 12:30 do 14:30 časova zbog glavne nedeljne molitve (Džuma-namaz). Svoju posetu petkom planirajte ili rano ujutru, ili kasnije popodne.

Da li sa turističkom ulaznicom za galeriju mogu da siđem i u prizemlje?

Ne, nije moguće. Vaša ulaznica striktno važi samo za kretanje po galeriji na prvom spratu. Prizemlje je rezervisano isključivo za vernike, a ulaz u taj deo se nalazi na potpuno drugoj strani zgrade i otvara se samo tokom pet dnevnih molitvenih termina.

Koliko vremena treba planirati za obilazak?

Za laganu šetnju galerijom, razgledanje svih bitnih mozaika i pravljenje fotografija, potrebno je od 60 do 90 minuta. Ovom vremenu obavezno dodajte i vreme čekanja na bezbednosnoj kontroli (i čekanja u redu za kupovinu karte, ukoliko niste rezervisali termin unapred).

Da li je galerija pristupačna osobama u kolicima ili onima koji se teže kreću?

Nažalost, nije. Uspon do galerije vodi strmom kamenom rampom nepravilnog nagiba (nasleđe iz vizantijskog perioda namenjeno nošenju nosiljki), a lifta nema. Posetioci koji nisu u fizičkoj mogućnosti da savladaju ovaj uspon biće upućeni na glavni ulaz u prizemlju, odakle će unutrašnjost džamije moći da posmatraju samo iz prizemlja (iz tog ugla vizantijski mozaici na spratu se ne vide).

Postoji li direktna srpska veza sa istorijom Aja Sofije?

Da, iako posredna, najsnažnija veza ogleda se kroz ličnost princeze Mare Branković. Kćer despota Đurđa Brankovića, udata je 1435. godine za osmanskog sultana Murata II, postavši maćeha čuvenog osvajača Carigrada, Mehmeda II Osvajača. Ostala je do kraja života verna pravoslavlju, a nakon pada Srpske despotovine 1459. godine, igrala je izuzetno važnu posredničku ulogu između Osmanskog dvora i ostataka pravoslavnog sveta. Njoj se, između ostalog, pripisuje izuzetna zaštita manastira na Svetoj Gori (posebno Hilandara), a prema nekim izvorima, njen uticaj je bio odlučujući čak i prilikom postavljanja prvih vaseljenskih patrijarha u prvim, najtežim decenijama nakon osmanskog zauzimanja Carigrada 1453. godine.

O ovoj stranici: Sadržaj na ovoj stranici priprema, redovno proverava i održava stručna redakcija portala OfficialGuides. Redakciju čine iskusni licencirani turistički vodiči i profesionalci iz turističkog sektora. Prikazane cene i informacije o radnom vremenu se periodično ažuriraju na osnovu zvaničnih podataka izdatih od strane Direkcije za kulturu i turizam grada Istanbula i Ministarstva kulture i turizma Republike Turske. Poslednja provera i ažuriranje podataka: novembar 2026. godine.